Preskoči na sadržaj

6. razred

Međuplanetarni savez

Pitanje godine: Koji zakoni pokreću svet?

8 tema · 32 lekcija

U 5. razredu dete je pitalo odakle sve potiče: od vasione i Zemljinih ploča do ćelije i prvih civilizacija. U 6. razredu pitanje se okreće: ako svet ima poreklo, ima li i pravila po kojima radi? Ova godina traži zakone u prostoru (koordinate, podudarnost, površina), u kretanju (brzina, sila, gravitacija, akcija i reakcija), u materiji (masa, gustina, pritisak), u brojevima (racionalni brojevi, proporcija, procenat), u živom telu (nivoi organizacije, organski sistemi) i u društvu (feudalni ugovor, država, savez).

Na kraju godine dete razume da je svet predvidiv jer ga vode stalni odnosi. Ista sila koja drži Mesec vuče i jabuku. Ista proporcija važi za maketu i za raketu. Isti obrazac vodi i telo koje čuva ravnotežu i državu koja pravi savez. Ko razume zakon, može da planira, gradi i pregovara, umesto da pogađa ili da se plaši.

Godina se oslanja na 5. razred (gravitacija, razlomci, razmera, ćelija, ekosistem, algoritam u Scratchu) i vodi u 7. razred. Tamo se zakoni kretanja zapisuju kao Njutnovi zakoni, a ispod površine materije otkriva se atom.

Teme i lekcije

Ispod svake lekcije piše na čemu stoji. To nije naknadno objašnjenje nego provereno iz sadržaja: koji se pojam koristi i u kojoj je lekciji uveden.

  1. Tema 1 · Koordinate komandnog centra

    Prostor

    Dete razume da se svaki položaj može zapisati brojevima u odnosu na dogovoreni početak, i da oblici imaju zakone (krutost trougla, zbir uglova, površina) koji važe uvek, a ne samo na crtežu.

    1. 1. Celi brojevi: ispod nule

      Nula je dogovoreni početak, a ceo broj kaže koliko je nešto daleko od nule i na koju stranu.

      ↖ Koristi pojam „dubina” — uvodi se u lekciji „Pritisak i dubina”.

      ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Vasiona: razmere i svetlosna godina” (5. razred).

    2. 2. Koordinatni sistem

      Tačku u ravni tačno određuje uređen par (x, y) izmeren od zajedničkog početka, a redosled brojeva je važan.

      ↖ Koristi pojam „kvadrant” — uvodi se u lekciji „Oblici na mreži i simetrija”.

      ↖ Koristi pojam „ekvator” — uvodi se u lekciji „Zemlja: mreža meridijana i paralela”.

    3. 3. Trougao: najčvršći oblik, podudarnost

      Tri stranice dozvoljavaju samo jedan trougao, zato je trougao krut, a zbir njegovih uglova je uvek 180°.

      ↖ Koristi pojam „trougao” — uvodi se u lekciji „Oblici na mreži i simetrija”.

      ↖ Koristi pojam „proveriti” — uvodi se u lekciji „Jednačine i nejednačine”.

    4. 4. Četvorougao i površina figura

      Površina se ne menja kad figuru isečeš i delove premestiš, zato površina paralelograma zavisi od osnovice i visine: P = a · h.

      ↖ Koristi pojam „zbir uglova” — uvodi se u lekciji „Trougao: najčvršći oblik, podudarnost”.

      ↖ Koristi pojam „površina” — uvodi se u lekciji „Pritisak i dubina”.

  2. Tema 2 · Kraljevstva i savezi

    Vreme

    Dete razume da se društva menjaju iz uzroka koji se mogu prepoznati (zemlja, vera, trgovina, znanje, sloga), i da savez traje samo kad obe strane imaju korist i poverenje.

    1. 5. Feudalizam: vlast i zemlja

      Kad nije bilo jake države ni dovoljno novca, vlast se gradila kao lanac ličnih obećanja: zemlja i zaštita u zamenu za vernost i službu.

      ↖ Koristi pojam „srednji vek” — uvodi se u lekciji „Lenta vremena: srednji vek i Nemanjići”.

      ↖ Koristi pojam „zaštita” — uvodi se u lekciji „Ekosistem i prilagođenost”.

    2. 6. Vizantija, Sloveni, Srbi: Nemanjići

      Država ne stoji na jednom stubu: Nemanjići su je gradili vlašću, zakonom, verom, pismenošću i savezima, a Sava je pokazao da pomirenje i pismenost grade jednako kao mač.

      ↖ Koristi pojam „pismo” — uvodi se u lekciji „Prve civilizacije: pismo, država, zakon”.

      ↖ Koristi pojam „savez” — uvodi se u lekciji „Dvadeseti vek: ratovi i Jugoslavija”.

    3. 7. Osmanlije: sudar svetova

      Osmanlije su pobedile rascepkane i zavađene države, a epska pesma čuva šta je narodu bilo važno, dok činjenice proveravamo u izvorima.

      ↖ Koristi pojam „epska pesma” — uvodi se u lekciji „Mit, legenda, epska pesma”.

      ↖ Koristi pojam „vazal” — uvodi se u lekciji „Feudalizam: vlast i zemlja”.

    4. 8. Renesansa i velika otkrića

      Renesansa je vratila poverenje u posmatranje i znanje, a velika otkrića su povezala svet, ali otkriće za jedne bilo je osvajanje za druge.

      ↖ Koristi pojam „osvajanje” — uvodi se u lekciji „Osmanlije: sudar svetova”.

      ↖ Koristi pojam „kompas” — uvodi se u lekciji „Magnet i magnetno polje”.

  3. Tema 3 · Raketa

    Kroz prostor i vreme

    Dete razume da se kretanje meri u odnosu na nešto, da ga menja sila, i da je sila uvek uzajamno delovanje dva tela.

    1. 9. Kretanje: put, vreme, brzina

      Kretanje postoji samo u odnosu na neko telo, a brzina v = s / t kaže koliki put telo pređe u jedinici vremena i ima pravac i smer.

      ↖ Koristi pojam „vektor” — uvodi se u lekciji „Hidrosfera: okeani, mora, struje”.

      ↖ Koristi pojam „brzina” — uvodi se u lekciji „Zemljina teža i padanje, otpor vazduha”.

    2. 10. Sila kao interakcija

      Sila nije nešto što telo ima u sebi, nego uzajamno delovanje dva tela, koje prepoznajemo po promeni kretanja ili oblika.

      ↖ Koristi pojam „vektor” — uvodi se u lekciji „Kretanje: put, vreme, brzina”.

      ↖ Koristi pojam „sila” — uvodi se u lekciji „Pritisak i dubina”.

    3. 11. Gravitacija, masa i težina

      Masa u kilogramima kaže koliko je materije u telu i ista je na svakoj planeti, a sila kojom planeta privlači telo meri se u njutnima i zavisi od planete.

      ↖ Koristi pojam „njutn” — uvodi se u lekciji „Sila kao interakcija”.

      ↖ Koristi pojmove „gravitacija” i „masa” — uvodi se u lekciji „Sunčev sistem i gravitacija”.

    4. 12. Akcija i reakcija: kako raketa leti

      Sile uvek dolaze u paru, jednake i suprotne, na dva različita tela: raketa gura gasove unazad, a gasovi guraju raketu napred, pa joj vazduh nije potreban.

      ↖ Koristi pojmove „interakcija” i „njutn” — uvodi se u lekciji „Sila kao interakcija”.

      ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Gravitacija, masa i težina”.

  4. Tema 4 · Fabrika robota

    Energija i rad

    Dete razume da se pouzdana tehnika zasniva na tačnom merenju i poznatim osobinama materije (masa, gustina, pritisak), i da postoje izvori energije koji se obnavljaju i oni koji se troše.

    1. 13. Merenje i greška merenja

      Nijedno merenje nije savršeno, pa merimo više puta, uzimamo srednju vrednost i kažemo koliko joj verujemo, na primer (2,41 ± 0,02) m.

      ↖ Koristi pojam „jedinica” — uvodi se u lekciji „Hiljada: mesna vrednost”.

      ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Hidrosfera: okeani, mora, struje” (5. razred).

    2. 14. Masa i gustina

      Gustina ρ = m / V je osobina supstance, a telo pliva kad mu je srednja gustina manja od gustine tečnosti.

      ↖ Koristi pojam „zapremina” — uvodi se u lekciji „Kvadar i kocka: mreža i zapremina”.

      ↖ Koristi pojam „masa” — uvodi se u lekciji „Gravitacija, masa i težina”.

    3. 15. Pritisak

      Pritisak p = F / S kaže koliko sile pada na svaki kvadratni metar, a vazduh oko nas pritiska sa oko 100 000 Pa, sa svih strana.

      ↖ Koristi pojam „pritisak” — uvodi se u lekciji „Pritisak i dubina”.

      ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Masa i gustina”.

    4. 16. Obnovljiva energija i gradnja

      Energija ne nastaje niti nestaje, nego se pretvara, a izvor je obnovljiv samo dok ga trošimo sporije nego što se obnavlja.

      ↖ Koristi pojam „tehnički crtež” — uvodi se u lekciji „Materijali i tehnički crtež”.

      ↖ Koristi pojam „obnovljiva energija” — uvodi se u lekciji „Tehnologija i priroda zajedno: projekat održivog grada”.

  5. Tema 5 · Mreže i poruke

    Vibracija

    Dete razume kako poruka putuje (mreža, protokol, adresa), kako su reči građene (koren, tvorba, glasovi) i da razumevanje drugoga traži i znanje i empatiju.

    1. 17. Računarske mreže i internet

      Internet je mreža mreža kroz koju poruke putuju u numerisanim paketima preko rutera, a pošto prenosi laž jednako brzo kao istinu, izvor mora da proveri čovek.

      ↖ Koristi pojam „mreža” — uvodi se u lekciji „Kvadar i kocka: mreža i zapremina”.

      ↖ Koristi pojam „pouzdanost” — uvodi se u lekciji „Signal i podatak: sonar, radar, IKT”.

    2. 18. Kako nastaju reči: tvorba i glasovne promene

      Reči se grade od korena i nastavaka, a glasovne promene nisu nasumični izuzeci, nego uvek isti, lakši put izgovora.

      ↖ Koristi pojam „koren” — uvodi se u lekciji „Živo i neživo: delovi biljke i tela, čula”.

      ↖ Koristi pojam „junak” — uvodi se u lekciji „Mit, legenda, epska pesma”.

    3. 19. Književni junak i njegov izbor

      Junaka ne čini snaga, nego izbor koji napravi kad nešto može da izgubi, a pisac ga pokazuje kroz postupke i motivaciju.

      ↖ Koristi pojam „junak” — uvodi se u lekciji „Mit, legenda, epska pesma”.

      ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Kako nastaju reči: tvorba i glasovne promene”.

    4. 20. Razgovor sa protivnikom: komunikacija i empatija

      Empatija znači razumeti šta drugi oseća, a da se pri tom ne moraš složiti sa njim, a slušanje i ja-poruke otvaraju razgovor koji pretnja zatvara.

      ↖ Koristi pojam „ponovi” — uvodi se u lekciji „Petlje i grananje”.

      ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Književni junak i njegov izbor”.

  6. Tema 6 · Proporcije fabrike

    Frekvencija

    Dete razume da se odnosi između veličina zapisuju brojevima (racionalni broj, razmera, proporcija, procenat) i da isti odnos važi na svakoj veličini, od makete do rakete.

    1. 21. Racionalni brojevi

      Racionalni brojevi popunjavaju brojevnu pravu između celih brojeva, a množenje negativnim brojem okreće smer, pa dva okretanja vraćaju plus.

      ↖ Koristi pojam „decimalni broj” — uvodi se u lekciji „Decimalni brojevi i razmera”.

      ↖ Koristi pojam „razlomak” — uvodi se u lekciji „Razlomci: operacije”.

    2. 22. Razmera i proporcija

      Da bi oblik ili ukus ostali isti, sve veličine množimo istim brojem, a u proporciji a : b = c : d uvek važi a · d = b · c.

      ↖ Koristi pojam „razmera” — uvodi se u lekciji „Decimalni brojevi i razmera”.

      ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Racionalni brojevi”.

    3. 23. Direktna i obrnuta proporcionalnost

      Kod direktne proporcionalnosti stalan je količnik, kod obrnute stalan je proizvod, a oba zakona važe samo dok su uslovi isti.

      ↖ Koristi pojam „model” — uvodi se u lekciji „Tehnologija i priroda zajedno: projekat održivog grada”.

      ↖ Koristi pojam „koordinatni početak” — uvodi se u lekciji „Koordinatni sistem”.

    4. 24. Procenat

      Procenat je deo od sto, a pošten je samo kad se računa od prave osnovne vrednosti i iz uzorka koji predstavlja celinu.

      ↖ Koristi pojam „procenat” — uvodi se u lekciji „Množenje i deljenje višecifrenim brojem: algoritam”.

      ↖ Koristi pojmove „razlomak” i „decimalni broj” — uvodi se u lekciji „Racionalni brojevi”.

  7. Tema 7 · Organizam u svemiru

    Celina i delovi

    Dete razume da je živo biće sistem organizovan u nivoima, da je sa drugim bićima povezano mrežama ishrane i da je zdravlje ravnoteža tog sistema.

    1. 25. Nivoi organizacije: od ćelije do organizma

      Ćelije grade tkiva, tkiva organe, organi sisteme, a sistemi organizam, i na svakom nivou nastaje nešto što delovi sami nemaju.

      ↖ Koristi pojam „ćelija” — uvodi se u lekciji „Ćelija: jedinica života”.

      ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Šta je živo: osobine živih bića” (5. razred).

    2. 26. Organski sistemi čoveka

      Organski sistemi rade zajedno, povezani krvotokom i nervima, a telo čuva i jača ono što koristi, pa kosti i mišići bez opterećenja slabe.

      ↖ Koristi pojam „organski sistem” — uvodi se u lekciji „Nivoi organizacije: od ćelije do organizma”.

      ↖ Koristi pojam „disanje” — uvodi se u lekciji „Kiseonik: disanje kao energija”.

    3. 27. Lanci i mreže ishrane

      Energija teče od Sunca kroz proizvođače do potrošača, na svaki sledeći nivo prelazi samo oko 10%, pa promena na dnu mreže pogađa sve iznad.

      ↖ Koristi pojmove „lanac ishrane” i „razlagač” — uvodi se u lekciji „Životna zajednica: šuma i livada”.

      ↖ Koristi pojam „proizvođač” — uvodi se u lekciji „Množenje i deljenje višecifrenim brojem: algoritam”.

    4. 28. Zdravlje i bolest

      Zarazne bolesti izazivaju uzročnici koji prelaze sa čoveka na čoveka, antibiotici deluju samo na bakterije, a najbolja zaštita je prekinuti put prenošenja.

      ↖ Koristi pojam „selekcija” — uvodi se u lekciji „Lanci i mreže ishrane”.

      ↖ Koristi pojam „zaštita” — uvodi se u lekciji „Ekosistem i prilagođenost”.

  8. Tema 8 · Primirje sa Kaintekom

    Stvaranje

    Dete razume da se znanje pretvara u stvaranje: kroz program koji računa umesto nas, kroz razumevanje društva i kroz dogovor koji povezuje bezbednost, ekonomiju i ekologiju.

    1. 29. Python: prvi program i tipovi podataka

      Računar radi tačno ono što je napisano, a tip podatka određuje šta operacija radi: 3 + 3 je 6, a "3" + "3" je "33".

      ↖ Koristi pojam „promenljiva” — uvodi se u lekciji „Algoritam i promenljive”.

      ↖ Koristi pojam „program” — uvodi se u lekciji „Program kao niz naredbi: pozornica i koordinate”.

    2. 30. Funkcije: ulaz, obrada, izlaz

      Funkcija je imenovana mašinica koja prima ulaz, obrađuje ga i vraća izlaz naredbom `return`, a piše se jednom i poziva koliko god puta treba.

      ↖ Koristi pojam „lista” — uvodi se u lekciji „Algoritam i promenljive”.

      ↖ Koristi pojmove „petlja” i „grananje” — uvodi se u lekciji „Petlje i grananje”.

    3. 31. Stanovništvo, privreda, država

      Broj stanovnika menjaju rođenja, smrti i seobe, a država trajno napreduje samo ako njena privreda ne troši resurse brže nego što se oni obnavljaju.

      ↖ Koristi pojam „država” — uvodi se u lekciji „Prve civilizacije: pismo, država, zakon”.

      ↖ Koristi pojam „unija” — uvodi se u lekciji „Skupovi i logika: Venovi dijagrami”.

    4. 32. Saradnja: bezbednost, ekonomija, ekologija (sinteza)

      Trajan savez stoji na tri povezana stuba, bezbednosti, ekonomiji i ekologiji, kao trougao koji drži oblik samo dok su sve tri strane spojene.

      ↖ Koristi pojmove „primirje”, „sporazum” i „poverenje” — uvodi se u lekciji „Zašto ratovi počinju i kako se završavaju”.

      ↖ Koristi pojam „održivost” — uvodi se u lekciji „Tehnologija i priroda zajedno: projekat održivog grada”.

Pojmovi 6. razreda

Rečnik koji dete gradi te godine, srpski i engleski.

Ceo rečnik 6. razreda →