Preskoči na sadržaj

3. razred

Proročanstvo mudrog hrasta

Pitanje godine: Od čega je svet i kako ga merimo?

8 tema · 32 lekcija

Glavno pitanje godine: Od čega je svet i kako ga merimo?

U 1. razredu dete je naučilo da se snađe u prostoru i vremenu oko sebe. U 2. razredu je otkrilo kako stvari rade i kako se menjaju: kako plovi brod, zašto se Savi ugasio, kako se deli pravedno. U 3. razredu dete prvi put gleda svet kao nešto što može da izmeri, prebroji i razloži na delove. Karta dobija razmer, vreme dobija decenije i vekove, voda dobija tri stanja i temperaturu, sila dobija pravac i jačinu, a brojevi rastu do hiljade. Šuma postaje zajednica u kojoj svaki deo ima posao.

Na kraju godine dete razume da je svet sastavljen od delova koji se mogu meriti, da merenje traži dogovorenu jedinicu i pažljivost, i da se istina o svetu otkriva dokazom, a ne pričom sa strane. Razume i da se znanje može pretvoriti u program: niz naredbi, petlju, odluku i promenljivu.

Teme i lekcije

Ispod svake lekcije piše na čemu stoji. To nije naknadno objašnjenje nego provereno iz sadržaja: koji se pojam koristi i u kojoj je lekciji uveden.

  1. Tema 1 · Put do magične šume

    Prostor

    Dete razume da se prostor može predstaviti umanjeno i tačno (kartom, razmerom, znacima i linijama) i da se u njemu snalazi pomoću strana sveta, i sa kompasom i bez njega.

    1. 1. Strane sveta i kompas u prirodi

      Sever nalazim po Suncu, Severnjači ili kompasu, a siguran sam tek kad se dva znaka slažu.

      ↖ Koristi pojmove „sever” i „kompas” — uvodi se u lekciji „Kompas i magnet: nevidljiva sila”.

      ↖ Koristi pojmove „istok” i „zapad” — uvodi se u lekciji „Mapa Goluxland-a: pogled odozgo i strane sveta”.

    2. 2. Plan i karta: znaci i razmer

      Karta je umanjen pogled odozgo: razmer kaže koliko je umanjena, a legenda šta znače znaci.

      ↖ Koristi pojam „plan” — uvodi se u lekciji „Plan leta: mapa, algoritam i vreme zajedno”.

      ↖ Koristi pojam „znak” — uvodi se u lekciji „Znak, simbol, šifra: tajni jezik”.

    3. 3. Reljef i vode: oblik tla

      Reljef je oblik tla, a voda uvek teče niz nagib, od izvora do ušća, jer je Zemlja vuče.

      ↖ Koristi pojmove „karta” i „pogled odozgo” — uvodi se u lekciji „Plan i karta: znaci i razmer”.

      ↖ Koristi pojam „reka” — uvodi se u lekciji „Mapa Goluxland-a: pogled odozgo i strane sveta”.

    4. 4. Prave, uglovi i krug: staze kroz šumu

      Ugao pokazuje koliko se skreće, a sve tačke kružnice su jednako udaljene od centra.

      ↖ Koristi pojam „poluprečnik” — uvodi se u lekciji „Linije: duž, prava, poluprava”.

      ↖ Koristi pojam „obim” — uvodi se u lekciji „Merenje: jedinica, metar, obim”.

  2. Tema 2 · Hrast koji pamti

    Vreme

    Dete razume da se prošlost meri (godinama, decenijama, vekovima) i da je upoznajemo samo preko tragova i izvora koje moramo pažljivo da proverimo.

    1. 5. Godovi: kako drvo broji godine

      Drvo svake godine napravi jedan god, pa brojanjem godova od sredine ka kori saznajemo koliko je staro.

      ↖ Koristi pojam „godina” — uvodi se u lekciji „Kalendar i vremenska lenta”.

      ↖ Koristi pojam „ušće” — uvodi se u lekciji „Reljef i vode: oblik tla”.

    2. 6. Decenija i vek: vremenska lenta

      Vremenska lenta pretvara godine u dužinu: decenija je 10 godina, a vek 100 godina.

      ↖ Koristi pojam „prošlost” — uvodi se u lekciji „Moja priča i moja porodica: prošlost, sadašnjost, budućnost”.

      ↖ Koristi pojam „posle” — uvodi se u lekciji „Pre, sada, posle: redosled događaja”.

    3. 7. Istorijski izvori: kako znamo šta je bilo

      Prošlost upoznajemo preko istorijskih izvora, a verujemo onome što potvrđuje više nezavisnih izvora.

      ↖ Koristi pojam „dokaz” — uvodi se u lekciji „Iskustvo: šta smo naučili i kako se pripremamo”.

      ↖ Koristi pojam „priroda” — uvodi se u lekciji „U prirodi je sve povezano”.

    4. 8. Život nekad i sad: zavičaj i porodično stablo

      Porodično stablo pokazuje ko je od koga potekao, a preci su koren iz koga rastemo.

      ↖ Koristi pojam „trag” — uvodi se u lekciji „Istorijski izvori: kako znamo šta je bilo”.

      ↖ Koristi pojmove „selo” i „grad” — uvodi se u lekciji „Brod tone: ko nam pomaže (naselje, zanimanja, zajednica)”.

  3. Tema 3 · Voda i vazduh šume

    Kroz prostor i vreme

    Dete razume da materija menja stanje i oblik pod uticajem toplote, da voda neprestano kruži između zemlje i neba, i da se temperatura meri dogovorenom jedinicom.

    1. 9. Tri stanja vode

      Voda može biti čvrsta, tečna ili gasovita, a stanje joj menja toplota koju dobija ili gubi.

      ↖ Koristi pojam „voda” — uvodi se u lekciji „Čista voda: odakle dolazi i kako se prečišćava”.

      ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Kretanje i mirovanje: u odnosu na šta?” (2. razred).

    2. 10. Kruženje vode u prirodi

      Voda na Zemlji stalno kruži: isparava, pravi oblake, pada i vraća se u reke i mora.

      ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Tri stanja vode”.

      ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Guranje i vučenje: šta menja kretanje” (2. razred).

    3. 11. Toplo i hladno: temperatura i merenje

      Temperaturu merimo termometrom u stepenima Celzijusa, a toplota uvek prelazi sa toplijeg na hladnije.

      ↖ Koristi pojam „toplo” — uvodi se u lekciji „Vetar i voda u pokretu: jedro, oluja, vrtlog”.

      ↖ Koristi pojam „hladno” — uvodi se u lekciji „Sunce: svetlost i toplota”.

    4. 12. Rastvaranje i promene materijala

      Rastvorena materija ne nestaje, nego se ravnomerno raširi kroz vodu, iako je ne vidimo.

      ↖ Koristi pojam „materijal” — uvodi se u lekciji „Ruke koje stvaraju: materijali i zanimanja”.

      ↖ Koristi pojam „isparavanje” — uvodi se u lekciji „Kruženje vode u prirodi”.

  4. Tema 4 · Zamka pod lišćem

    Energija i rad

    Dete razume da sila menja kretanje, da Zemlja vuče sva tela, i da ljudski rad i proizvodnja troše prirodu, pa zato proizvodnja mora da ide zajedno sa brigom o otpadu.

    1. 13. Sila: guranje, vučenje, putanja

      Sila je delovanje jednog tela na drugo, ima jačinu i pravac i menja kretanje ili oblik tela.

      ↖ Koristi pojmove „sila”, „guranje” i „vučenje” — uvodi se u lekciji „Guranje i vučenje: šta menja kretanje”.

      ↖ Isto pitanje godinu dana ranije: „Hrana kao gorivo” (2. razred).

    2. 14. Zemljina teža i padanje, otpor vazduha

      Zemljina teža privlači sva tela, a otpor vazduha usporava tela sa velikom površinom.

      ↖ Koristi pojam „brdo” — uvodi se u lekciji „Reljef i vode: oblik tla”.

      ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Sila: guranje, vučenje, putanja”.

    3. 15. Ko šta proizvodi: delatnosti i razmena

      Ljudi rade različite poslove i razmenjuju ono što naprave, a svaka proizvodnja počinje od prirode.

      ↖ Koristi pojam „proizvodnja” — uvodi se u lekciji „Množenje: tablica kao obrazac”.

      ↖ Koristi pojam „selo” — uvodi se u lekciji „Život nekad i sad: zavičaj i porodično stablo”.

    4. 16. Otpad i reciklaža: zašto su trolovi ljuti

      Otpad ne nestaje kad ga bacimo, pa ga odvajamo, recikliramo i trudimo se da ga pravimo manje.

      ↖ Koristi pojam „staklo” — uvodi se u lekciji „Ruke koje stvaraju: materijali i zanimanja”.

      ↖ Koristi pojmove „trud” i „ljut” — uvodi se u lekciji „Mašina koja ne radi na želju: rad nasuprot Neradu”.

  5. Tema 5 · Jezik mudrog hrasta

    Vibracija

    Dete razume da se poruke prenose treperenjem i svetlošću, i da njihovo značenje zavisi od toga kako su izgovorene, ko ih je rekao i da li ih shvatamo doslovno ili preneseno.

    1. 17. Zvuk: vibracija, poruka i buka

      Zvuk nastaje treperenjem koje putuje kroz vazduh, vodu ili čvrsta tela do uha i nosi poruku.

      ↖ Koristi pojam „zvuk” — uvodi se u lekciji „Zvuk i ton: visoko i nisko”.

      ↖ Koristi pojam „poruka” — uvodi se u lekciji „Poruka kroz vreme: od goluba do interneta”.

    2. 18. Svetlost i senka

      Svetlost putuje pravo, pa iza neprovidnog tela nastaje senka čija veličina zavisi od izvora svetlosti.

      ↖ Koristi pojam „senka” — uvodi se u lekciji „Strane sveta i kompas u prirodi”.

      ↖ Koristi pojam „odbijati” — uvodi se u lekciji „Kompas i magnet: nevidljiva sila”.

    3. 19. Doslovno i preneseno: bajka, basna, poslovica

      Reči imaju doslovno i preneseno značenje, a basna, bajka i poslovica kažu istinu kroz sliku.

      ↖ Koristi pojam „značenje” — uvodi se u lekciji „Znak, simbol, šifra: tajni jezik”.

      ↖ Koristi pojam „proveriti” — uvodi se u lekciji „Istorijski izvori: kako znamo šta je bilo”.

    4. 20. Svaka reč ima posao: vrste reči i ko je šta rekao

      Svaka reč ima svoj posao, a tuđe reči prenosimo tačno pod navodnicima ili jasno kažemo da prepričavamo.

      ↖ Koristi pojam „trag” — uvodi se u lekciji „Istorijski izvori: kako znamo šta je bilo”.

      ↖ Prethodni korak u istoj temi: „Doslovno i preneseno: bajka, basna, poslovica”.

  6. Tema 6 · Popis šume

    Frekvencija

    Dete razume dekadni sistem do hiljade, pismene računske postupke kao pouzdane algoritme i jednačinu kao ravnotežu koja krije nepoznat broj.

    1. 21. Hiljada: mesna vrednost

      Grupišemo po deset, pa vrednost cifre zavisi od mesta na kome stoji, a nula čuva prazno mesto.

      ↖ Koristi pojmove „desetica” i „cifra” — uvodi se u lekciji „Brojevi do 100: desetice kao koraci”.

      ↖ Koristi pojam „jedinica” — uvodi se u lekciji „Merenje: jedinica, metar, obim”.

    2. 22. Pismeno sabiranje i oduzimanje: algoritam

      Pismeno sabiranje i oduzimanje su algoritam: potpišemo po mesnim vrednostima, računamo od jedinica i proverimo suprotnom radnjom.

      ↖ Koristi pojmove „cifra”, „desetica” i „stotina” — uvodi se u lekciji „Hiljada: mesna vrednost”.

      ↖ Koristi pojmove „sabiranje”, „oduzimanje” i „zbir” — uvodi se u lekciji „Sabiranje i oduzimanje sa prelazom, nepoznati broj”.

    3. 23. Množenje i deljenje sa 10 i 100, deljenje sa ostatkom

      Množenje sa 10 i 100 pomera cifre ulevo, a kod deljenja sa ostatkom ostatak je uvek manji od delioca.

      ↖ Koristi pojam „množenje” — uvodi se u lekciji „Množenje: tablica kao obrazac”.

      ↖ Koristi pojmove „deljenje” i „količnik” — uvodi se u lekciji „Deljenje: pravedna podela”.

    4. 24. Jednačina: vaga u ravnoteži

      Jednačina je vaga u ravnoteži, a nepoznati broj nalazimo suprotnom radnjom i proveravamo ga.

      ↖ Koristi pojam „jednako” — uvodi se u lekciji „Polovina i četvrtina: deo celine”.

      ↖ Koristi pojam „nepoznato” — uvodi se u lekciji „Sabiranje i oduzimanje sa prelazom, nepoznati broj”.

  7. Tema 7 · Šuma kao zajednica

    Celina i delovi

    Dete razume da su živa bića i nežive prirodne uslove povezani u zajednicu u kojoj promena jednog dela menja celinu, i da se celina može tačno podeliti na jednake delove.

    1. 25. Životna zajednica: šuma i livada

      Životna zajednica je mreža živih bića i nežive prirode, pa promena jednog dela menja celu zajednicu.

      ↖ Koristi pojam „zajednica” — uvodi se u lekciji „Brod tone: ko nam pomaže (naselje, zanimanja, zajednica)”.

      ↖ Koristi pojmove „povezano” i „zemljište” — uvodi se u lekciji „U prirodi je sve povezano”.

    2. 26. Vodene zajednice

      Reka, bara i jezero imaju različite uslove, pa u njima žive različita bića, a zagađenje šteti svima, i ljudima.

      ↖ Koristi pojmove „reka” i „jezero” — uvodi se u lekciji „Reljef i vode: oblik tla”.

      ↖ Koristi pojam „zagađenje” — uvodi se u lekciji „Otpad i reciklaža: zašto su trolovi ljuti”.

    3. 27. Prilagođenost: zašto je sova sova

      Telo i ponašanje svakog bića prilagođeni su uslovima u kojima živi, pa promena staništa ugrožava to biće.

      ↖ Koristi pojam „riba” — uvodi se u lekciji „Vodene zajednice”.

      ↖ Koristi pojam „generacija” — uvodi se u lekciji „Život nekad i sad: zavičaj i porodično stablo”.

    4. 28. Razlomak: deo celine

      Razlomak pokazuje koliko jednakih delova celine uzimamo: imenilac kaže na koliko delova, a brojilac koliko je uzeto.

      ↖ Koristi pojam „jednak” — uvodi se u lekciji „Jednačina: vaga u ravnoteži”.

      ↖ Koristi pojam „celina” — uvodi se u lekciji „Polovina i četvrtina: deo celine”.

  8. Tema 8 · Fabrika robota

    Stvaranje

    Dete razume da je program niz tačnih naredbi u prostoru sa koordinatama, da petlja, grananje i promenljiva omogućavaju mašini da ponavlja, odlučuje i pamti, i da se znanje cele godine može spojiti u delo koje služi zajednici.

    1. 29. Program kao niz naredbi: pozornica i koordinate

      Program je niz tačnih naredbi koje mašina izvršava redom, a mesto na pozornici opisujemo koordinatama x i y.

      ↖ Koristi pojam „program” — uvodi se u lekciji „Ako…onda: prvi program”.

      ↖ Koristi pojam „naredba” — uvodi se u lekciji „Reč i rečenica: obaveštenje, pitanje, zapovest”.

    2. 30. Petlja: ponavljanje

      Petlja ponavlja grupu naredbi koliko puta treba, pa je zapis kraći, a posao isti.

      ↖ Koristi pojam „naredba” — uvodi se u lekciji „Program kao niz naredbi: pozornica i koordinate”.

      ↖ Koristi pojmove „petlja”, „zauvek” i „obrazac” — uvodi se u lekciji „Ponavljanje: petlja”.

    3. 31. Grananje: ako, inače (senzori)

      Grananje bira put prema uslovu: ako je tačan, mašina radi jedno, inače radi drugo.

      ↖ Koristi pojmove „onda”, „inače” i „senzor” — uvodi se u lekciji „Ako…onda: prvi program”.

      ↖ Koristi pojam „uslov” — uvodi se u lekciji „Kamena vrata: tačno, netačno, i, ili, ne”.

    4. 32. Zarobljeni! Savi šalje poruku: promenljive (sinteza)

      Promenljiva je imenovano mesto u memoriji čija se vrednost menja, pa mašina može da pamti i da odlučuje.

      ↖ Koristi pojam „grananje” — uvodi se u lekciji „Grananje: ako, inače (senzori)”.

      ↖ Koristi pojmove „promenljiva” i „promeni” — uvodi se u lekciji „Rastvaranje i promene materijala”.

Pojmovi 3. razreda

Rečnik koji dete gradi te godine, srpski i engleski.

Ceo rečnik 3. razreda →