8. razred · školski program
Fizika: Savi pali svetionik
Pitanje godine: Šta putuje kroz prazno?
Treća i poslednja godina osnovne fizike, cela, poređana onako kako se uči u školi — ispričana kroz Goluxland. Šeste godine je Savi naučio da meri. Sedme je naučio zašto se stvari kreću i gde odlazi energija. Ove godine uči nešto što se ne može ni dodirnuti ni izmeriti lenjirom: kako se dejstvo prenosi kroz prazan prostor.
Prve nedelje se na moru digne magla. Negde napolju je brod koji ne vidi obalu.
15 tema · 94 lekcija · 15 oblasti za vežbanje
Put na ostrvo zmajeva · Ritam svetionika
TRI GOLUXLAND PRIČE · FIZIKA 8
Savi pali svetionik
94 strip-lekcije. 376 izazova. Istraži talase, svetlost, strujna kola, magnetizam i atom — uz scene iz sve tri priče.
Započni putovanje →0 / 94 lekcija završeno
01Oscilovanje0 / 7 završeno
02Mehanički talasi0 / 6 završeno
03Zvuk0 / 6 završeno
04Prostiranje svetlosti0 / 6 završeno
05Odbijanje i ogledala0 / 6 završeno
06Prelamanje svetlosti0 / 6 završeno
07Sočiva0 / 6 završeno
08Oko i optički instrumenti0 / 4 završeno
09Naelektrisanje i električno polje0 / 8 završeno
10Struja i Omov zakon0 / 7 završeno
11Vezivanje otpornika0 / 5 završeno
12Rad i snaga struje0 / 7 završeno
13Magnetno polje0 / 7 završeno
14Atom i jezgro0 / 6 završeno
15Radioaktivnost0 / 7 završeno
Gradivo, tema po tema
Lekcije se otvaraju u učionici. Bez pretplate je otvorena prva tema svakog predmeta. Otvori nalog →
Tema 1 · Oscilacije i talasi
Oscilovanje
Dete razume oscilatorno kretanje, računa period i frekvenciju i zna od čega zavisi period klatna.
- 1. Oscilatorno kretanje → — Kakvo je to kretanje koje se stalno vraća na isto mesto?
- 2. Amplituda → — Koliko daleko telo ode od sredine?
- 3. Period i frekvencija → — Šta je brže — ono sa većim ili sa manjim periodom?
- 4. Frekvencija iz broja oscilacija → — Kako se frekvencija meri kad je oscilovanje prebrzo da se broji?
- 5. Od čega zavisi period klatna → — Šta treba promeniti da bi klatno išlo sporije?
- 6. Energija pri oscilovanju → — Gde je energija klatna kad ono na trenutak stane?
- 7. Prigušene i prinudne oscilacije → — Zašto se ljuljaška raspomami baš kad je guraš u ritmu?
Tema 2 · Oscilacije i talasi
Mehanički talasi
Dete razlikuje transverzalni i longitudinalni talas, računa vezu brzine, talasne dužine i frekvencije i zna da talas prenosi energiju, a ne supstanciju.
- 8. Transverzalni i longitudinalni talas → — Na koja dva načina čestice mogu da osciluju dok talas putuje?
- 9. Talasna dužina → — Koliko je dugačak jedan talas?
- 10. Brzina talasa → — Koliko brzo putuje sam talas?
- 11. Frekvencija talasa → — Kako se iz dužine talasa sazna koliko ih stigne u sekundi?
- 12. Šta talas prenosi → — Ako pluta ne putuje, šta onda stiže do obale?
- 13. Veličine kod talasa → — Koja veličina se meri čime?
Tema 3 · Oscilacije i talasi
Zvuk
Dete zna da je zvuk mehanički talas, računa put i eho, i razlikuje visinu od jačine tona.
- 14. Izvor zvuka i sredina → — Šta je potrebno da bi se nešto čulo?
- 15. Put i vreme zvuka → — Koliko daleko je grmelo?
- 16. Eho → — Zašto se u odgovoru stene put broji dvaput?
- 17. Visina i jačina tona → — Šta čini ton visokim, a šta glasnim?
- 18. Infrazvuk, čujni zvuk i ultrazvuk → — Da li postoji zvuk koji čovek ne može da čuje?
- 19. Šta važi za zvuk → — Šta sve znaš o zvuku posle ove teme?
Tema 4 · Svetlosne pojave
Prostiranje svetlosti
Dete razume pravolinijsko prostiranje svetlosti, objašnjava senku, polusenku i pomračenja, i računa sa brzinom svetlosti.
- 20. Izvori svetlosti → — Šta zapravo svetli, a šta se samo vidi?
- 21. Senka i polusenka → — Zašto senka ima meku ivicu?
- 22. Pomračenje Sunca i Meseca → — Ko koga zaklanja?
- 23. Put svetlosti → — Koliko je svetlost zaista brza?
- 24. Svetlosna godina → — Kako izmeriti nešto što je predaleko za kilometre?
- 25. Šta važi za prostiranje svetlosti → — Po čemu se svetlost razlikuje od zvuka?
Tema 5 · Svetlosne pojave
Odbijanje i ogledala
Dete primenjuje zakon odbijanja, opisuje lik u ravnom ogledalu i razlikuje konkavno od konveksnog ogledala.
- 26. Zakon odbijanja → — Pod kojim uglom se svetlost vraća?
- 27. Ugao između zraka i ogledala → — Zašto isti zrak ima dva različita ugla?
- 28. Lik u ravnom ogledalu → — Zašto ti se u ogledalu leva ruka čini desnom?
- 29. Konkavno i konveksno ogledalo → — Zašto je ogledalo iza lampe udubljeno?
- 30. Žižna daljina sfernog ogledala → — Gde tačno leži žiža?
- 31. Lik kod konkavnog ogledala → — Zašto se u kašici čas vidiš naopako, čas uspravno?
Tema 6 · Svetlosne pojave
Prelamanje svetlosti
Dete objašnjava prelamanje, računa sa indeksom prelamanja, razume totalnu refleksiju i disperziju.
- 32. Zakon prelamanja → — Zašto svetlost skreće kad uđe u vodu?
- 33. Indeks prelamanja → — Koliko je puta svetlost sporija u staklu?
- 34. Brzina svetlosti u sredini → — Koliko brzo ide svetlost kroz staklo?
- 35. Totalna refleksija → — Može li se dogoditi da svetlost uopšte ne izađe?
- 36. Prizma i disperzija → — Odakle prizmi boje?
- 37. Šta važi za prelamanje → — Šta se pri prelamanju menja, a šta ostaje isto?
Tema 7 · Svetlosne pojave
Sočiva
Dete razlikuje sabirno i rasipno sočivo, računa žižnu daljinu i dioptriju i određuje osobine lika.
- 38. Sabirno i rasipno sočivo → — Po čemu se odmah vidi šta sočivo radi sa svetlošću?
- 39. Žižna daljina i dioptrija → — Šta znači broj koji piše na staklu naočara?
- 40. Optička jačina iz žižne daljine → — Kako iz izmerene žiže dobiti dioptriju?
- 41. Lik kod sabirnog sočiva → — Zašto ista lupa čas uvećava, a čas prikaže sliku naopako?
- 42. Jednačina sočiva → — Gde tačno padne slika?
- 43. Uvećanje sočiva → — Koliko puta je slika veća od predmeta?
Tema 8 · Svetlosne pojave
Oko i optički instrumenti
Dete objašnjava kako radi oko, prepoznaje njegove mane i zna čemu služe osnovni optički instrumenti.
- 44. Delovi oka → — Gde u oku nastaje slika?
- 45. Mane oka → — Šta se desi kad slika ne padne tačno na mrežnjaču?
- 46. Dioptrija naočara → — Kolika je žiža stakla koje nosiš?
- 47. Optički instrumenti → — Šta je zajedničko lupi, mikroskopu i teleskopu?
Tema 9 · Električno polje
Naelektrisanje i električno polje
Dete objašnjava naelektrisavanje, primenjuje Kulonov zakon kvalitativno i računa sa jačinom električnog polja.
- 48. Naelektrisavanje tela → — Odakle telu naelektrisanje?
- 49. Provodnici i izolatori → — Zašto je kabl od bakra, a omotač od plastike?
- 50. Elementarno naelektrisanje → — Ima li najmanji mogući komad naelektrisanja?
- 51. Kulonov zakon → — Kako sila zavisi od naelektrisanja i od rastojanja?
- 52. Jačina električnog polja → — Kako opisati prostor u kom sila deluje bez dodira?
- 53. Sila u električnom polju → — Kolikom silom polje deluje na dato telo?
- 54. Linije sila električnog polja → — Kako se nacrta nešto nevidljivo?
- 55. Šta važi za naelektrisanje → — Zašto munja bira gromobran?
Tema 10 · Električna struja
Struja i Omov zakon
Dete razume jačinu struje i napon, sastavlja strujno kolo i primenjuje Omov zakon u sva tri smera.
- 56. Jačina električne struje → — Šta se zapravo meri amperima?
- 57. Strujno kolo → — Šta sve mora da postoji da bi sijalica svetlela?
- 58. Omov zakon → — Šta određuje koliko će struje poteći?
- 59. Napon iz Omovog zakona → — Koliki napon treba da bi potekla željena struja?
- 60. Otpornost iz Omovog zakona → — Kako se izmeri otpornost nečega što nema natpis?
- 61. Od čega zavisi otpornost provodnika → — Zašto je dugačka tanka žica gora od kratke debele?
- 62. Šta važi za struju → — Šta je uzrok, a šta posledica u strujnom kolu?
Tema 11 · Električna struja
Vezivanje otpornika
Dete računa ekvivalentnu otpornost redne i paralelne veze i zna kako se dele struja i napon.
- 63. Redna veza otpornika → — Šta se desi kad struja mora kroz oba otpornika?
- 64. Paralelna veza otpornika → — Zašto dva otpornika zajedno mogu pružati manji otpor nego jedan?
- 65. Struja i napon u vezama → — Šta se deli — struja ili napon?
- 66. Podela napona u rednoj vezi → — Koliki napon padne na svaki od otpornika?
- 67. Šta važi za veze otpornika → — Kad se otpornost povećava, a kad smanjuje?
Tema 12 · Električna struja
Rad i snaga struje
Dete računa snagu, rad i Džulovu toplotu, pretvara u kilovat-časove i procenjuje potrošnju.
- 68. Snaga električne struje → — Šta znači broj u vatima na sijalici?
- 69. Rad električne struje → — Koliko energije potroši uređaj dok radi?
- 70. Džulova toplota → — Zašto se kabl greje?
- 71. Kilovat-čas → — Šta se zapravo plaća na računu za struju?
- 72. Potrošnja i cena → — Koliko košta jedna noć svetla?
- 73. Struja u tečnostima i gasovima → — Može li struja kroz nešto što nije metal?
- 74. Bezbednost pri radu sa strujom → — Zašto je struja opasna, i šta od toga štiti?
Tema 13 · Magnetno polje
Magnetno polje
Dete opisuje magnetno polje magneta i strujnog provodnika, razume elektromagnet, silu na provodnik i indukciju.
- 75. Magneti i polovi → — Može li postojati magnet sa samo jednim polom?
- 76. Magnetno polje Zemlje → — Zašto igla kompasa pokazuje na sever?
- 77. Magnetno polje električne struje → — Da li struja može da pomeri iglu kompasa?
- 78. Kalem i elektromagnet → — Kako se napravi magnet koji se gasi?
- 79. Sila na strujni provodnik → — Zašto se motor okreće?
- 80. Elektromagnetna indukcija → — Može li magnet da napravi struju?
- 81. Šta važi za magnetno polje → — Šta povezuje magnet, struju i svetionik?
Tema 14 · Atomska i nuklearna fizika
Atom i jezgro
Dete opisuje građu atoma, računa broj protona i neutrona i razume izotope i jone.
- 82. Struktura atoma → — Od čega je sve napravljeno?
- 83. Redni i maseni broj → — Šta određuje koji je element u pitanju?
- 84. Broj neutrona u jezgru → — Kako se prebroje neutroni ako nisu nigde napisani?
- 85. Izotopi → — Može li isti element imati različitu masu?
- 86. Joni i jonizacija → — Šta se desi kad atom izgubi elektron?
- 87. Čestice u atomu → — Ko je ko u atomu?
Tema 15 · Atomska i nuklearna fizika
Radioaktivnost
Dete razlikuje vrste zračenja, računa promene pri raspadu i vreme poluraspada i zna kako se od zračenja štiti.
- 88. Alfa, beta i gama zračenje → — Šta to izleti iz jezgra?
- 89. Alfa raspad → — Šta ostane od jezgra kad izbaci alfa česticu?
- 90. Beta raspad → — Kako jezgro dobije proton iz ničega?
- 91. Vreme poluraspada → — Kada će se uzorak raspasti?
- 92. Koliko je vremena prošlo → — Kako se iz ostatka sazna starost?
- 93. Fisija i fuzija → — Odakle Suncu energija?
- 94. Zračenje i živi svet → — Šta je, na kraju, putovalo kroz prazno?
Šta se vežba
Vežbaonica pravi zadatke u hodu, pa se isti tip ponavlja sa novim brojevima koliko god puta treba. Kad dete pet puta zaredom reši istu vrstu zadatka, ona se računa kao savladana.
Oscilovanje
Period i frekvencija, klatno, energija pri oscilovanju i rezonancija.
7 vrsta zadataka
Mehanički talasi
Talasna dužina, brzina i frekvencija, transverzalni i longitudinalni talasi.
6 vrsta zadataka
Zvuk
Brzina zvuka i eho, visina i jačina tona, infrazvuk i ultrazvuk.
6 vrsta zadataka
Prostiranje svetlosti
Izvori svetlosti, senka i polusenka, pomračenja, brzina svetlosti i svetlosna godina.
6 vrsta zadataka
Odbijanje i ogledala
Zakon odbijanja, ravna i sferna ogledala, žiža i likovi.
6 vrsta zadataka
Prelamanje svetlosti
Indeks prelamanja, totalna refleksija, prizma i disperzija.
6 vrsta zadataka
Sočiva
Sabirno i rasipno sočivo, žižna daljina, dioptrija, likovi i uvećanje.
6 vrsta zadataka
Oko i optički instrumenti
Oko i njegove mane, naočare, lupa, mikroskop i teleskop.
4 vrsta zadataka
Naelektrisanje i električno polje
Naelektrisavanje, Kulonov zakon, jačina električnog polja i linije sila.
8 vrsta zadataka
Struja i Omov zakon
Jačina struje, strujno kolo, Omov zakon i električna otpornost.
7 vrsta zadataka
Vezivanje otpornika
Redna i paralelna veza, ekvivalentna otpornost i podela napona.
5 vrsta zadataka
Rad i snaga struje
Snaga, rad, Džulova toplota, kilovat-čas i bezbednost.
7 vrsta zadataka
Magnetno polje
Magneti i polovi, polje strujnog provodnika, elektromagnet i indukcija.
7 vrsta zadataka
Atom i jezgro
Struktura atoma, redni i maseni broj, izotopi i joni.
6 vrsta zadataka
Radioaktivnost
Alfa, beta i gama zračenje, vreme poluraspada, fisija i fuzija.
7 vrsta zadataka