6. razred · školski program
Fizika: Savi meri svet
Pitanje godine: Kako da kažem koliko, a ne samo kako?
Prva godina fizike, cela, poređana onako kako se uči u školi — ispričana kroz Goluxland. Savi je do sada gradio i računao. Ove godine uči da pita prirodu i da zapiše odgovor.
Prvog dana Darin pokaže na čamac koji prolazi zalivom. „Kakav je?"
12 tema · 80 lekcija · 12 oblasti za vežbanje
Put na ostrvo zmajeva · Mala istraživačka stanica u luci
TRI GOLUXLAND PRIČE · FIZIKA 6
Savi meri svet
80 strip-lekcija. 320 izazova. Istraži kretanje, sile, merenje, gustinu i pritisak — uz scene iz sve tri priče.
Započni putovanje →0 / 80 lekcija završeno
01Fizika kao nauka0 / 7 završeno
02Kretanje0 / 7 završeno
03Brzina0 / 7 završeno
04Put i vreme0 / 6 završeno
05Uzajamno delovanje0 / 6 završeno
06Sila0 / 9 završeno
07Merenje0 / 7 završeno
08Masa i inercija0 / 6 završeno
09Gustina0 / 8 završeno
10Pritisak čvrstih tela0 / 6 završeno
11Pritisak u tečnostima0 / 5 završeno
Gradivo, tema po tema
Lekcije se otvaraju u učionici. Bez pretplate je otvorena prva tema svakog predmeta. Otvori nalog →
Tema 1 · Nauka
Fizika kao nauka
Dete razume šta fizika proučava, šta je fizička veličina i kako se zapisuje podatak sa mernom jedinicom.
- 1. Šta fizika proučava → — Koje pojave su fizičke?
- 2. Fizička veličina → — Šta sme da uđe u fizičku svesku?
- 3. Oznake veličina → — Zašto se veličine pišu slovima?
- 4. Merne jedinice → — Ko je odlučio koliko je dugačak metar?
- 5. Osnovne i izvedene jedinice → — Da li su sve jedinice ravnopravne?
- 6. Kako se zapisuje podatak → — Šta mora da stoji u jednom redu sveske?
- 7. Hipoteza, ogled, zakon → — Kako fizika zna da je nešto tačno?
Tema 2 · Kretanje
Kretanje
Dete razume relativnost kretanja, referentno telo, putanju i pređeni put i pretvara jedinice vremena i dužine.
- 8. Šta znači da se nešto kreće → — U odnosu na šta se telo kreće?
- 9. Relativnost kretanja → — Zašto dva tačna odgovora nisu suprotna?
- 10. Putanja → — Kakav trag telo ostavlja dok se kreće?
- 11. Pređeni put → — Da li se put poništava kad se vratiš na početak?
- 12. Vreme i njegove jedinice → — Koliko sekundi ima jedan čas?
- 13. Dužina i njene jedinice → — Kada koristiti metre, a kada kilometre?
- 14. Materijalna tačka → — Kada smem da zanemarim veličinu tela?
Tema 3 · Kretanje
Brzina
Dete računa brzinu, pretvara m/s i km/h, razlikuje ravnomerno i promenljivo kretanje i razume brzinu kao vektorsku veličinu.
- 15. Šta je brzina → — Kako se „brzo" pretvara u broj?
- 16. Iz metara u sekundi u kilometre na sat → — Zašto ista brzina ima dva broja?
- 17. Iz km/h u m/s → — Kako se vraćam u osnovnu jedinicu?
- 18. Poređenje brzina → — Ko je brži kad su brzine u različitim jedinicama?
- 19. Ravnomerno i promenljivo kretanje → — Da li se brzina menja tokom kretanja?
- 20. Brzina ima i pravac i smer → — Da li je dovoljno reći koliko brzo?
- 21. Trenutna i srednja brzina → — Koju brzinu pokazuje brzinomer?
Tema 4 · Kretanje
Put i vreme
Dete računa pređeni put i vreme pri ravnomernom kretanju, srednju brzinu i vreme susreta dva tela.
- 22. Računanje pređenog puta → — Koliko će telo preći za dato vreme?
- 23. Računanje vremena → — Kada će telo stići?
- 24. Srednja brzina → — Kako opisati putovanje koje nije bilo ravnomerno?
- 25. Put u dva dela → — Šta kad se putovanje sastoji od dve različite deonice?
- 26. Tabela i dijagram kretanja → — Kako se kretanje vidi, a ne samo računa?
- 27. Susret dva tela → — Kada će se sresti dva tela koja idu jedno drugom u susret?
Tema 5 · Sila
Uzajamno delovanje
Dete razume da je delovanje uvek uzajamno, razlikuje vrste interakcija i zna šta je trenje i otpor sredine.
- 28. Ništa se ne dešava samo → — Može li telo samo od sebe da promeni brzinu?
- 29. Vrste interakcija → — Mora li postojati dodir?
- 30. Šta delovanje izazove → — Šta se tačno promeni kad jedno telo deluje na drugo?
- 31. Trenje → — Zašto se telo zaustavi i kad ga niko ne zaustavlja?
- 32. Kad trenje pomaže → — Da li bi svet bio bolji bez trenja?
- 33. Otpor sredine → — Da li vazduh usporava kretanje?
Tema 6 · Sila
Sila
Dete razume silu kao meru interakcije, računa težinu, koristi dinamometar i slaže sile istog pravca.
- 34. Sila kao mera delovanja → — Kako se izmeri koliko jako jedno telo deluje na drugo?
- 35. Težina tela → — Kolikom silom Zemlja privlači telo?
- 36. Masa iz težine → — Kako iz očitane sile dobijem masu?
- 37. Težina na drugom nebeskom telu → — Da li je telo svuda jednako teško?
- 38. Dinamometar → — Kako opruga meri silu?
- 39. Sile istog smera → — Šta kad dvoje guraju na istu stranu?
- 40. Sile suprotnog smera → — Šta kad dvoje vuku na suprotne strane?
- 41. Kad je rezultanta nula → — Da li na telo koje miruje deluju sile?
- 42. Sila i težina: šta važi → — Šta se najčešće pomeša?
Tema 7 · Merenje
Merenje
Dete bira merilo, razlikuje direktno i indirektno merenje, čita skalu i računa srednju vrednost i apsolutnu grešku.
- 43. Čime se šta meri → — Za svaku veličinu svoj instrument?
- 44. Direktno i indirektno merenje → — Da li se sve meri očitavanjem?
- 45. Skala, podeljak i opseg → — Koliko sitno instrument ume da meri?
- 46. Merni opseg → — Šta kad je ono što merim preveliko za instrument?
- 47. Zašto se meri više puta → — Zašto isto merenje daje različite brojeve?
- 48. Greška merenja → — Koliko sme da se odstupi?
- 49. Šta važi za merenje → — Šta mora da stoji uz svaki rezultat?
Tema 8 · Materija
Masa i inercija
Dete razume inertnost i zakon inercije, meri masu i razlikuje masu od težine.
- 50. Inertnost → — Zašto se putnici naginju kad autobus zakoči?
- 51. Zakon inercije → — Da li je sila potrebna da bi se telo kretalo?
- 52. Masa i njene jedinice → — Šta masa zapravo meri?
- 53. Merenje mase → — Kako terazije znaju koliko je nešto teško?
- 54. Masa nije težina → — Zašto se ta dva pojma stalno mešaju?
- 55. Koje telo je inertnije → — Šta je teže zaustaviti?
Tema 9 · Materija
Gustina
Dete računa gustinu, masu i zapreminu, meri zapreminu menzurom i objašnjava plutanje.
- 56. Šta je gustina → — Zašto su dva ista sanduka različito teška?
- 57. Masa iz gustine → — Kolika je masa ako znam od čega je telo?
- 58. Zapremina iz gustine → — Koliko mesta zauzima data masa?
- 59. Gustine materijala → — Koje gustine vredi znati napamet?
- 60. Iz g/cm³ u kg/m³ → — Zašto ista gustina ima dva zapisa?
- 61. Zapremina tela menzurom → — Kako izmeriti zapreminu kamena?
- 62. Plutanje → — Zašto brod od gvožđa pliva, a ekser tone?
- 63. Šta važi za gustinu → — Šta se o gustini najčešće pogrešno misli?
Tema 10 · Pritisak
Pritisak čvrstih tela
Dete računa pritisak, silu i površinu i razume zašto oštro seče, a široko ne propada.
- 64. Šta je pritisak → — Zašto ista sila ne deluje uvek isto?
- 65. Sila iz pritiska → — Kolika sila stvara zadati pritisak?
- 66. Površina iz pritiska → — Koliko široka mora biti podloga?
- 67. Paskal i kilopaskal → — Zašto se pritisak često piše u kilopaskalima?
- 68. Zašto oštro seče → — Kako se pritisak koristi namerno?
- 69. Šta važi za pritisak → — Šta se o pritisku najčešće pobrka?
Tema 11 · Pritisak
Pritisak u tečnostima
Dete računa hidrostatički pritisak, razume spojene sudove i hidrostatički paradoks.
- 70. Hidrostatički pritisak → — Zašto uši bole na dubini?
- 71. Dubina iz pritiska → — Kako dubinomer zna koliko je duboko?
- 72. Ukupan pritisak na dnu → — Da li na dnu bazena deluje samo voda?
- 73. Spojeni sudovi → — Zašto voda u čajniku i u kljunu stoji na istoj visini?
- 74. Hidrostatički paradoks → — Da li širi sud jače pritiska dno?
Tema 12 · Pritisak
Atmosferski pritisak
Dete razume atmosferski pritisak, Toričelijev ogled, barometre, Paskalov zakon i hidrauličnu presu.
- 75. Vazduh ima težinu → — Zašto nas atmosfera ne zgnječi?
- 76. Toričelijev ogled → — Kako je izmerena težina vazduha?
- 77. Barometar → — Kako se meri pritisak vazduha?
- 78. Paskalov zakon → — Kuda tečnost prenosi pritisak?
- 79. Hidraulična presa → — Kako mala sila podiže automobil?
- 80. Presa: koliko puta → — Kolika mora biti površina da bi se dobila željena sila?
Šta se vežba
Vežbaonica pravi zadatke u hodu, pa se isti tip ponavlja sa novim brojevima koliko god puta treba. Kad dete pet puta zaredom reši istu vrstu zadatka, ona se računa kao savladana.
Fizičke veličine
Fizičke pojave, veličine, oznake i merne jedinice Međunarodnog sistema.
7 vrsta zadataka
Merenje
Merila i instrumenti, direktno i indirektno merenje, srednja vrednost i greška.
7 vrsta zadataka
Kretanje i putanja
Relativnost kretanja, referentno telo, putanja i pređeni put.
7 vrsta zadataka
Brzina
Računanje brzine, pretvaranje m/s i km/h, ravnomerno i promenljivo kretanje.
7 vrsta zadataka
Put, vreme i srednja brzina
Put i vreme pri ravnomernom kretanju, srednja brzina i susret dva tela.
6 vrsta zadataka
Uzajamno delovanje tela
Vrste interakcija, posledice delovanja, trenje i otpor sredine.
6 vrsta zadataka
Sila i težina
Sila kao mera interakcije, težina, dinamometar i slaganje sila istog pravca.
9 vrsta zadataka
Masa i inercija
Inertnost tela, zakon inercije, merenje mase i razlika mase i težine.
6 vrsta zadataka
Gustina
Gustina tela, merenje zapremine menzurom i plutanje tela.
8 vrsta zadataka
Pritisak čvrstih tela
Pritisak kao količnik sile i površine, paskal i kilopaskal.
6 vrsta zadataka
Pritisak u tečnostima
Hidrostatički pritisak, spojeni sudovi i hidrostatički paradoks.
5 vrsta zadataka
Atmosferski pritisak
Toričelijev ogled, barometri, Paskalov zakon i hidraulična presa.
6 vrsta zadataka